Страница је посвећена СрБској фамилији Средојевић која од 18ог века потиче из Рађевине, тачније села Брштица које се простире на северо-западним узвишењима изнад места Крупањ. Према породичном предању око 1740. године, током друге сеобе Срба под Патријархом Арсенијем четвртим Јовановићем Шакабентом, у Рађевину се доселио предак Милија који је дошао из старе Херцеговине, места Гвозд, што је данашња Црна Гора. Милија потиче од племена Дробњак из братства Вуловића док по другом предању из братства Милошевића, куће Кнежевића*. У етнографском Зборнику Српске Краљевске Академије на страницама о Рађевини пише да су се: "Средојевићи и Марковићи доселили из Гвосца у почетку 18ог века на челу са претком Милијом који је побегао од Турског насиља". Милија је имао сина Крсмана док је Крсман имао синове Михаила од кога су Марковићи, Јована од кога су Средојевићи и Николу чији су се потомци одселили у Јошеву - Тамнава, славе Светог Георгија. Јован је имао сина Средоја по коме фамилија и добија презиме преко указа кнеза Александра Карађорђевића из 1851. године. У Даници Вука Караџића се помињу Јован и син Средоје као топџије у Првом Српском Устанку под Вождом Карађорђем Петровићем. По податцима из 2010-е породично стабло броји 68 породица.

Брштица-17 домаћинстава, Крупањ и околина-21 домаћинство, Ван Рађевине живи 30 домаћинстава: Лозница-3, Прњавор, Дуваниште, Слепчевић-5, Мајур-2, Шабац-3, Ваљево, Горњи Милановац, Београд-4, Војка, Нови Сад, Анжи, Москва-2, Торонто, Њу Јорк и Чикаго-2. *Претпоставка да је из дома Кнежевића постоји пошто носи име Кнеза Милије, родоначелника по коме су Кнежевићи и добили Презиме. Кнез Милија се помиње као један од учесника збора србских главара у Кучима 1614. године. Кнез Јоксим Завишин, који је такође из дома Кнежевића, због убиства Нуан Паше и многих Никшићких турака, који су му забранили да слави преславу Кнежевића празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, је морао да се сели. Кнез наиме није послушао пашину наредбу већ је славио са још 70 Дробњака који се нису плашили али му турци упадну у кућу "преврну трпезу и угасе свећу па између њих и Дробњака отпоче рат". Након тога Јоксим са својима бежи у Гласинац, али су се касније вратили. Не зна се да ли су се сви вратили, постоји могућност да се део фамилије преко Сребрнице, где и данас има Кнежевића "Ђурђевштака", спустио 30 километара низ Дрину према Рађевини. То се може доказати само даљим архивским истраживањем.

Извори - Зоран, Иван & Милован Средојевћ

Предлог за изградњу капеле на гробљу Средојевића